Crno beli svet

Valjda porasteš kada shvatiš da ništa nije crno belo.
I da, mnogo bi bilo lepo da je sve ili crno ili belo.
I mnogo je bilo lepo dok te ta misao i uverenje drži.
Ali nikada ne znamo koliko ljudi je tetu na šalteru nazivalo pogrdnim imenima, ne znamo da li koleginica kasni zato što se šminkala ili se šminkala da bi sakrila podočnjake od neprospavane i preplakane noći. Ne znamo da li je teti u marketu i ovog meseca odbijeno od plate zbog krađe za koju ona nije odgovorna, pa je zbog toga neraspoložena.
Ta crno-bela boja je najlepša i kad se oblačimo, pardon najlakša. Treba se usuditi i izabrati ljubičasti sako ili bar krem bluzu.
Isto tako se treba usuditi i nekad razmisliti zašto je teta na šalteru ili u marketu ljuta i da li koleginici treba podrška ili zagrljaj.
Kad bismo samo smogli hrabrosti da prihvatimo i vidimo sve boje koje su ispred nas svet bi bio mnogo lepše mesto.
Zagrlite i ljubičastu i krem i zelenu. Prihvatite plavu, a sa zlatnom odigrajte i poneki ples.
Jer sva naša nadanja i snovi nisu crni ili beli, pa zašto bi sve drugo onda bilo?
Zašto smatramo da smo toliko veliki da možemo svet da podelimo na crnu ili belu.
Mnogo smo mali i okruženi smo čitavim spektrom savršenih boja koje samo treba prepoznati i prihvatiti i samo tada možemo porasti.