Novogodišnje veče, Čola, Nina, Zombijana i Tijana

Novogodišnje veče, vraćam se kući sa posla i usput na Vračaru susrećem nekoliko grupa Deda Mrazovih trubača. Vukov spomenik odzvanja od nekoliko vrsta muzike iz obližnjih lokala, a ulični svirači noćas dominiraju. Konačno ih neko primećuje i čuje jer euforija je noćas opipljiva u vazduhu.
Ulećem u poslednjem momentu u 27, treskom se zatvaraju vrata i klizimo lagano Ruzveltovom.

Nas je svega desetak u autobusu. Tu je par skockanih devojaka koje pretpostavljam jure na neku žurku, majka sa dva dečaka, baka i deka i ja.
Moje omiljeno mesto naopako okrenuto od svih odmah kod poslednjih vrata je slobodno i srećna sedam. Slušalice ubacujem u uši i puštam Čolu dok me je ovo vreme podstaknulo da i ja razmišljam o protekloj godini i o svemu onom što planiram za sledeću. Naučila sam da je izreka “dok mi planiramo Bog se smeje” apsolutno tačna, pa su moji planovi više postali neke smernice i želje.
Naučila sam i da je u redu kada se ne ostvare i uvek se vremenom pokaže da je ipak bolje tako.

Međutim, već par godina, a ove godine posebno postoji jedna rečenica koja mi sve više para uši – “Budite nabolja verzija sebe”.
Čujemo je na televizoru, čitamo na bilbordima, a Instagram je preplavljen savetima tog tipa. Odmah da se razumemo, svaka čast svakom ko je najbolja verzija sebe i ko teži ka tome i ko sluša sve savete ljudi koji to savetuju.
Ako malo obratite pažnju, tu rečenicu možete videti kao reklamu privatnog fakulteta, nutricioniste, psihologa, drogerije…
Svako od njih ima svoju mantru edukuj se, vodi računa o svom telu, hrani se zdravo, šetaj, treniraj, slušaj muziku, idi u bioskop, druži se, provedi vreme sa voljenim ljudima, spavaj osam sati i sve to sa ciljem da budemo najbolja verzija sebe.

Moja sestra ima troje dece i zamišljam nju kako stiže sve to da uradi da bi bila najbolja verzija sebe.
Najbliži komšija ima 72 godine i zamišljam ga kako pokušava da bude najbolja verzija sebe.
Moj sestrić ima 17, sestričina 16 godina i šta mislite kako je tinejdžerima dok pokušavaju da postanu najbolja verzija sebe?

Na moju anksioznost zaista loše deluje pritisak sa svih strana da budem najbolja verzija sebe.
Hajde da u 2024. budemo verzija sebe koju želimo pa kakva god ona bila. Ali neka to bude verzija u kojoj se lepo osećamo. I neka ta verzija ne povređuje nikog.
Trčaću, vežbaću, spavaću, slušaću muziku… isključivo onda kada ja to želim.
Shvatam da ta rečenica pokušava da izvuče maksimum od nas i da nas tera da iskoristimo sve svoje kvalitete. Ali gde je tu onda život? Gde je zagrljaj, poljubac, pidžama celog vikenda i loši Netflixovi Božićni filmovi?
Gde je tu odlazak kod braće i sestara na kafu onda kada poželim, a ne kada mi to piše u rokovniku kao zadatak?

Moja drugarica, poznanica i diplomirana glumica Nikolina Vujević je pre neki dan objavila rečenicu koju je sama napisala “Čovek bez discipline je rob svojih raspoloženja.”
Nisam mogla da se odlučim da li se apsolutno slažem ili bespogovorno ne slažem sa tom rečenicom. Možda još uvek nisam ni odlučila.

Znam samo da određena disciplina mora da postoji inače bismo svi bili besposličari, ne bismo se kupali, jeli i sl. Ali smatram da disciplina mora da postoji dokle god nam prija.
Jer kad ne prija oseti i telo i psiha, a onda sve to narušava nas u dubini.
Birajte kome i na koji način poklanjate svoje vreme jer je dragoceno. I još važnije birajte kako ga provodite. Samo tako ćete biti svoja verzija sebe, a ta je po meni i najbolja.

Izdvojila bih Zombijanu kao najveću inspiraciju na ovu temu i generalno kao najveću insipiraciju koju sam otkrila u 2023. Svaki njen post me je pogurao da više radim na sebi nego bilo koji bilbord koji mi poručuje da budem najbolja verzija sebe.
Ona je neko ko zaista neguje divnu zajednicu i podseća ljude na neke prave vrednosti i otvara im oči da shvate koliko je malo potrebno za sopstvenu i tuđu sreću. Hajde da pohvatamo malo Zombijaninih saveta, otvorimo oči i odbacimo predrasude. Jer kako ona kaže hajde da u narednoj godini više puta kažemo “volim” nego “mrzim”. Daleko od toga da se sa svakim njenim postom slažem, ali verujte mi najviše sam naučila iz tih sa kojima se nisam složila.

Pazite šta i kako govorite, kome i šta želite i hajde da svako gleda svoja posla. Velike stvari su bitne, ali male mogu ponekad da budu jako bitnije od onih velikih.
Ne kaže za džabe ona dobra stara: “Živi i pusti druge da žive.” – dodaću samo “onako kako ti želiš i kako to drugi žele”. Pa hajde neka nam ta rečenica obeleži tu novu kalendarsku godinu.

I ne bih ja bila ja kad ne bih preterala (to je verzija mene koju najčešće koristim na žalost mojih bližnjih) ali moja drugarica Tijana obožava poslovice i narodne umotvorine i dok pišem ovo čujem i nju u svojoj glavi kako mi govori “Ne gledaj u tuđe dvorište.”
O toj Tijaninoj ili narodnoj umotvorini ćemo naširoko u sledećem teksu. Srećna vam nova kalendarska!