Novogodišnje veče, vraćam se kući sa posla i usput na Vračaru susrećem nekoliko grupa Deda Mrazovih trubača. Vukov spomenik odzvanja od nekoliko vrsta muzike iz obližnjih lokala, a ulični svirači noćas dominiraju. Konačno ih neko primećuje i čuje jer euforija je noćas opipljiva u vazduhu. Ulećem u poslednjem momentu u 27, treskom se zatvaraju vrata i klizimo lagano Ruzveltovom. Nas je svega desetak u autobusu. Tu je par skockanih devojaka koje pretpostavljam jure na neku žurku, majka sa dva dečaka, baka i deka i ja. Moje omiljeno mesto naopako okrenuto od svih odmah kod poslednjih vrata je slobodno i srećna sedam. Slušalice ubacujem u uši i puštam Čolu dok me…

Odlučila sam da moja Nova godina bude početak proleća. Proleće mi je svakako omiljeno godišnje doba, počelo je ponedeljkom ove 2023. a sve važne odluke se donose ponedeljkom, to svi znamo. Kako to Nova godina i nove odluke da padnu dok je napolju minus deset i dok me ruska salata mami na stolu. Zato je proleće moja Nova godina. Donela sam dosta novih odluka, zabeležila ih pa kad sam došla kući unela u Excel tabelu, obojila kolone i sve po redu… Ovo poslednje razumeće moji prijatelji i pre svega moj muž. Njemu je ostalo nekoliko ispita da završi fakultet. Da se razumemo odmah, nije problem u tih nekoliko ispita, problem…

Kasno uveče, raspremam čisto posuđe. Ne bih mogla s mirom da zaspim da ostane u sušilici, večiti frik. I samo odjednom ispada mi staklena činija i razbija se u hiljadu komadića. Ne želim da dramim, ali zaista je bilo hiljadu komadića rasutih na sve strane. Stojim u šoku i ne mrdam. Da se razumemo odmah, nije to bilo koja činija, tu mi je sestra kupila kad sam se doselila u Beograd. On dotrčava sa metlom i papučama zna šta ga čega. Oh, nemojte misliti da mu je teško što mora da počisti, već zna mene. Suze su mi već nekontrolisano krenule dok mi on pomaže da obujem papuče, a da…

Nije bitno da li smatrate da je Korona samo politička igra ili ste uplašeni za svoj život i još uvek se nalazite u samoizolaciji. Korona nas je zadesila sve. Nije bilo pošteđenih. Udarila nas je sa svih strana i tuče nas još uvek, a nisam sigurna ni da će ti udarci uskoro da prestanu. U ovo doba neki tuguju za najmilijima, neki se još uvek bore za sopstveni život. Drugi su jedva čekali kraj vanrednog stanja i izlazak iz spopstvenih kuća. I onda se život vratio u normalu. Ponovo smo počeli da odlazimo na posao. Posećujemo kafiće i restorane, šetamo se i viđamo se sa najbližima. I opet jedva čekamo…

Sretnem ga svakog dana na istom mestu. Poklonim mu osmeh i poneku paru ako imam. Navikli smo tako, oboje. Primetila sam da se raduje svaki put kad me vidi. Popričamo nekoliko minuta, znam da mu znači. Kako i ne bi kada po ceo dan sedi ispred marketa moleći za malo novca kako bi imao nešto da pojede i popije. Nema obe noge, u kolicima je. Ne znam zašto niti kako mu se to desilo, a ni kada. Niti me zanima, niti je bitno, užasno je. Rukama upravlja kolicima. Ne znam gde živi niti da li uopšte ima krov nad glavom. Ponekad ima pivo u rukama ili cigaretu. Čujem ovde u…

Pročitala sam jedan tekst koji mi ne izbija iz glave. Uvidela sam koliko ljudi vode velike borbe dok mene muče svakodnevne površne stvari. Zbog toga mi prolazi kroz glavu film koji sam volela da gledam sa mamom o otmici devojčice u Parizu i njenom ocu koji čini sve da je spasi i koji u tome na kraju uspeva. Setila sam se svakog saveta koji mi je mama ikada dala o tome kako treba da se čuvam nepoznatih ljudi i kako nikada noću da ne idem sama. Setila sam se kako mi je brat pričao o našim sestrićima koji su otišli da se provozaju sa drugarima iz ulice a pritom mu…