• Oluja

    „Milice hajde da igramo žmurke, hoćeš li?“ – znatiželjno sam upitala svoju veliku sestru, polagajući sve nade u to da će pristati. „To je igra za malu decu poput tebe, ja sam velika!“ – osetila sam suze kako mi naviru u očima i otrčala sam pravo u krevet, zaspavši u suzama. Osetim majčine ruke kako me miluju po kosi, ali oči su mi teške ne mogu da ih otvorim. „Jelena, Jelena, milo moje moli te majka probudi se.“ – otvorila sam oči i videla majku kako joj je kosa raščupana. Primetila sam kako je sunce napolju počelo da viri na horizontu. Nije mi bilo jasno zašto me majka tako rano…

  • Ni na nebu ni na zemlji, a čardak nije

    Poslednjih godinu dana najviše vremena sam provela u autobusu. Svakog petka divila sam se zalasku sunca iza brda Fruške gore. Svaki je ispisivao svoju priču i svaki je bio lepši od prethodnog. Odlazila sam kući iako nisam više živela tu. Izabrala sam samostalnost i slobodu pokušavajući da pronađem svoje mesto pod suncem. Vikende sam provodila sa porodicom i prijateljima, a onda sam se vraćala u svoj život. Izgubila sam negde tu nit gde je moj dom sada i to me je činilo nervoznom. Činilo mi se kao da sam otišla da bih spoznala sebe, a nekako sam se na tom putu izgubila. I onda u jednom trenutku, nakon samo jednog…

  • Moje proleće

    Srećna. Cičim. Poskakujem lagano u svojim pastelno roze starkama. Pramenovi kose su mi postali valoviti od sreće. Ne prestajem da pričam. Zastajkujem, mirišem i milujem svaki pupoljak koji je procvetao ovog proleća. Trepćem dok mi sunce polagano klizi niz trepavice i probija se do očiju. Takva sam kada me sreća obuzme, ali ona koja je dugo čekana. Čini mi se da sam i zaboravila taj osećaj. I takva sam kada sam zaljubljena. Do neba i dalje. U njega, njegove oči i usne. Njegov osmeh. Njegov glas i njegovo razumevanje. Zaljubljena sam u njegove poljupce. U onaj maleni mladež na bradi. I u svaki nadimak koji mi je dao. Ne prestajem…

  • Kontrola ili rak?

    Znam da postoje dani i nedelje u godini posvećeni borbi protiv raznih bolesti. Čujem na vestima, pročitam u novinama ili eventualno kod nekog prijatelja na društvenim mrežama . Nikada im nisam pamtila datum, osim možda 01. decembra koji je posvećen borbi protiv side. I to pamtim zato što su nam tog dana u srednjoj školi uvek delili kondome, koje su svake godine učenici četvrte godine punili vodom i gađali ostale učenike. Ostali datumi mi nisu bili bitni i nisam se trudila da ih pamtim. Ali, jutros sam slučajno naletela na podatak da je period od 21. do 27. januara posvećen borbi protiv raka grlića materice. Osetila sam suze u očima…

  • Priča o dobrom čoveku

    Ne znam kako da vam objasnim kako je to kada je neko dobar čovek. Nije to čovek koji je činio velika dobra dela za koja su svi čuli. Ne, ne on je jednostavno bio dobar ustvari bio je najbolji, a najteže je kada nas dobar čovek napusti. On je bio dobar komšija, drug, kum, prijatelj. Niko od njega ružnu reč nije mogao da čuje. Bio je najbolji deda na svetu čitava 363 dana, jer toliko mu je život poklonio. Nosao je, čuvao, mazio, pazio i spavao sa unukom kad je trebao. Igrao se satima, a čak je i sačuvao jednu macu kod kuće kako bi ona mogla sa njom da…

  • Scena sreće

    Bio je danas topao dan, pravi jesenji. Uz neku tanju jaknicu i starke bio bi savršen. Još bolji bi bio uz omiljeni kolač i šolju tople kafe sa najboljom prijateljicom. Bio bi savršen da nisam morala sa sestrama jutros da se dogovaram koje cveće da izaberu ove godine. Bio bi savršen da sam stavila premalo šećera u tvoju omiljenu tortu, mada ne znam čak ni koja je tvoja omiljena torta. Zamišljam ceo dan kakva bi to žurka bila. Puštali bismo Bajagu, ja bih ti donela balone napunjene helijumom zato što ih obožavam, ali bar bih izabrala tvoju omiljenu boju. Mada ne znam tvoju omiljenu boju. Okupio bi sinove i zetove…