Moje proleće

Srećna.
Cičim.
Poskakujem lagano u svojim pastelno roze starkama.
Pramenovi kose su mi postali valoviti od sreće.
Ne prestajem da pričam.
Zastajkujem, mirišem i milujem svaki pupoljak koji je procvetao ovog proleća.
Trepćem dok mi sunce polagano klizi niz trepavice i probija se do očiju.
Takva sam kada me sreća obuzme, ali ona koja je dugo čekana.
Čini mi se da sam i zaboravila taj osećaj.
I takva sam kada sam zaljubljena.
Do neba i dalje.
U njega, njegove oči i usne.
Njegov osmeh.
Njegov glas i njegovo razumevanje.
Zaljubljena sam u njegove poljupce.
U onaj maleni mladež na bradi.
I u svaki nadimak koji mi je dao.
Ne prestajem da se vrtim.
Hvata me za ruke i smiruje.
Govori mi da je on moj, a ja njegova.
Grli kako samo on ume i niotkuda izvlači buket mog omiljenog jorogovana.
I meni je to dovoljno za zauvek, dovoljno za sreću.
Dovoljno za prvo zajedničko proleće.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *