Sestrinska priča

I držiš je za ruku, uvek.
Ako ne držiš ti nju, ona drži tebe, čak i kada niste zajedno.
Moje obe ruke su zauzete jer ih imam dve.
Dve sestre.
Moja duša veća je za dva puta zbog njih, a moj osmeh glasniji kada sam sa njima.
Svaka tajna skrivena je bolje od kodova nuklearnih bombi.
Pomoć ne moram ni da tražim, znaju kada je potrebna.
Posebno je i što sam najmlađa, pa me dodatno čuvaju (čitaj razmaze), a ja dodatno brinem za njih.
Ponekad nam je dovoljan i samo pogled da se razumemo, uzdah da se osetimo, a zagrljaj da pokažemo šta osećamo.
Oh, ne sumnjajte da tu nema svađi. Retke su jako, priznajem, ali su žestoke.
Ali sestrinstvo ne poznaje ponos niti sujetu, pa oprosti i izvini lako pređu preko usana, a još lakše preko srca.
Još lepše je što vam sestre dodele najlepšu titulu na svetu, a to je titula tetke.
Rode te male prstiće, rumene obraze i najlepša najmanja stopala.
Pa ta mala čuda rastu, čupaju vas, pretvore vas u svoje vršnjake. Setite se kako se igra žmurke ili kako je to ljuljati se u ćebetu. Naučite njihov tajni jezik i branite ih od grdnji ili pokoje ćuške. Lete vam u zagrljaj kao da samo vi postojite na svetu, jer znaju da je kod tetke sigurno.
One su meni rodile pet malenih zagrljaja, prstića i rumenih obraza.
Od toga su stvorile još tri sestre i između njih nastala je ista posebna veza sestrinstva. Kada ih vidim zajedno, mogu da osetim ljubav koju one osećaju, kao i da sam vazduh svetluca.
Jer uvek će imati jedna drugu.
Ledja za zagrljaj.
Rame za plakanje.
Usne za smeh.
Sestrinstvo je neraskidiva veza, povezana nitima od svile, toliko posebna da stvara svoju posebnu čauru ljubavi. Jer samo sestra može tako da voli, razume i shvati svaki pedalj duše.
Osim što su mi ruke zauzete, za ramena me drže njih dvojica, braća, ali o njima drugom prilikom, jer i oni zaslužuju svoju priču, a obećavam napisaću je, ovo je ipak bila sestrinska priča.